ererpatic

Blokada mozga kad se dopisujem s curom koja mi se sviđa

ererpatic | 09 Јануар, 2019 02:26

❤️ Click here: Blokada mozga kad se dopisujem s curom koja mi se sviđa

Videli ste se jednom covece. Kakva će netko biti osoba PUNOOOO ovisi o ODGOJU a ne o igračkama!!!!!

Niko ne moze da smanji njenu zainteresovanost ka tebi osim tebe samog. Ne znam da li se ja njoj svidjam ili umisljam sami?? Odlično napisan post, slažem se sa većinom napisanog. Ja sam predstavnik Iowa Lutheran Hospital, smješten u gradu Iowa, SAD, bolnicu mi je dao priliku oglašavati na internetu kako radimo i da smo se ponovno počeli godinama kupovati i prodavati ljudske organe, npr.

Mercylara, stručnjak za kupnju bubrega. Ja sam tako jednom izgubila ozbiljnog kupca jer sam jednu čekala kao Godota da se javi. Odaberi dobre teme i pitanja Neka teme budu zabavne. Dogovaramo se da se popnemo gore kod nas u stan da popijemo kafu, pa da onda odemo po Katarinu u vrtić i da svi zajedno odemo kod nas u vikendicu taman da se upozna sa mojom svekrvom i svekrom, i da uzivamo malo u prirodi i da se natenane ispričamo i krenemo sa upoznavanjem. Ajd, bar na kozmetičkim blogovima su cure normalne uglavnom, s pristojnom šminkom i tonom pudera : Na Krpicama sam pola godine.

- Posle upoznavanja, rokas humor i trazis broj.

Pozdrav svima, Zelela bih sa vama da podelim svoju pricu do kraja. Deo price znate pa se ne bih ponavljala. Zato cu sad pokusati iako nisam dobra u pisanju da pokusam da vam prenesem svoje emocije. Pre tri nedelje bio je petak kao i svaki drugi. Zavrsila sam sa poslom i onda sa suprugom i cerkom otisli smo u vikendicu nadomak Beograda jer su najavljivali lepo vreme za vikend pa da se tamo u prirodi malo opustimo i uzivamo. Stigli smo u vikendicu, skuvala sam kafu i sela u dvoriste da je natenane u miru popijem. Uzela sam mobilni u ruke otvorila facebook da vidim sta ima novog tamo. Prelistavala sam statuse svojih prijatelja, razna obavestenja i odjednom ugledam obavestenje jedne devojke koja je postavila apel za svoju drugaricu koja trazi svoju navodno ukradenu na rodjenju sestru bliznakinju. Rodjene su desetak dana pre mene. Znala sam da to nikako ne mogu biti ja ali me je to na neki nacin podstaklo da razmisljam u tom pravcu da bi mogla i ja da pokusam preko drustvenih mreza da potrazim pomoc. Napisala sam apel , zamolila sve ljude koji me poznaju i koji me ne poznaju da podele moj status kao i pismo moje bioloske majke koje je ostavljeno pored mene kada sam ostavljena. To je bio petak negde izmedju 20h i 21h kada sam objavila na svom fb profilu. Stavila sam to samo za krug mojih prijatelja. Onda mi stize poruka od nase drage Simone sa predlogom da to ipak stavim na javno da bi sto vise ljudi to videlo jer ce biti efektnije i korisnije. Poslusala sam je i jednim klikom prebacila na javno. Nije proslo par minuta krecu da stizu obavestenja da je moja objava i moj apel krenuo da se deli. Delili su i moji prijatelji a delili su i meni skroz neponati ljudi. Pocele su i poruke da mi pristizu , poruke podrske raznih ljudi i raznih profila. Bilo je tu i onih drugih poruka da trebam da dignem ruke od potrage i da moja bioloska majka nije zasluzila da je trazim kad je mogla da me tako ostavi. Nisam se osvrtala na takve komentare i poruke jer sam znala sta ja osecam i sta ja zelim , a to je da zelim da saznam ko sam Ja, cija krv tece mojim venama, da li imam brata , sestru, kako izgleda moja majka jer mi je dosadilo da je zamisljam da li je crna, plava, smedja, da li je nezna, gruba,…. Legla sam da spavam. Ujutru se budim i vidim gomilu poruka obavestenja. Telefon pocinje da zvoni zovu novinari iz kurira, blica… televizije rts, prva, happy… i svi se interesuju za moju pricu. Stupila sam sa dva tri novinara i u par recenica im rekla koga trazim i zasto trazim. Ubrzo pocinju prvo internet novine da objavljuju moj apel, Sve vise ljudi me kontaktira i pruza mi podrsku. Tako odmice i taj dan. Opet lezem u krevet da spavam. Neke sam samo otvorila i odmah zatvorila jer su mi se ucinile manje interesantne. Kad u jednom momentu tacno je 10h i 03min otvaram poruku od doticnog Z. Citam i ne verujem sta citam. Pise sledece: Imam sve informacije o tebi 99% jedino ako je neka luda slucajnost. Molim te da mi se javis na mobilni 064xxxxxx i fiksni xxxxxxx. Okrecem broj mobilnog ni ne sluteci ni najmanje da ja po prvi put zovem svog brata od tetke. Javlja mi se lep muski glas, ozbiljan i izgovara sledece reci: Moja majka je jutros kupila novine , prelistala ih i odjednom pocela da place i vice ja znam sve , ja znam sve. Otac i ja smo je jedva smirili i pitali sta se desava. Ispricala nam je pricu o tebi koju je moj otac znao od prvog dana a ja je znam unazad 15 godina. Zelis li da razgovaras sa mojom majkom da ti ona isprica sta zna o tebi i tvojoj bioloskoj majci i ocu. Srce pocinje sve brze da mi lupa, mislila sam da svi koji se nalaze pored mene cuju otkucaje mog srca, zuji mi u usima i sve slabije cujem ali ipak cujem glas moje tetke, majcina sestra od tetke. Place i prica mi sve detalje o mojoj majci , kako se upoznala sa mojim ocem , kao su bili zajedno 3 godine i pravili planove o buducnosti. Nazalost moja baba je tu umesala svoje prste i rasturila tu vezu. Otac je otisao u vojsku , majka saznaje da je trudna baba rastura tu vezu, nju odvodi kod rodjaka u Nis i pravi planove kako da se resi bebe kad se rodi. Majka me radja 09. Pet dana kasnije baba je skovala plan sa svojim prijateljem iz Beograda ciji je sin taksista da me kod njega u kolima ostave pa da ispadne da se neka zena porodila , vozlia taksijem i tu ostavila bebu. Medjutim sin odustaje i kvari babine planove. Dosle su za Beograd i kad je baba saznala da je taksista odustao od njene zamisli ona se odlucuje da me uzme iz majcinog narucja i ostavlja u stambenoj zgradi na Slaviji. Jedina pametna stvar je bila sto je naterala moju majku da sastavi ono pismo i da ga ostavi uz mene. Nakon toga vracaju se za Cupriju odakle su inace i nastavljaju zivot tamo gde je bio prekinut kada sam ja napravljena. Tetka mi je to sve ispricala, kao i da mi majka sad ima drugu porodicu i da zivi u Francuskoj. Da imam po njoj 2 brata zive u Francuskoj i sestru zivi u Londonu , Saopstava mi da mi je otac preminuo pre tri godine od karcinoma i da od njega imam 2 brata jedan u Svedskoj a drugi u Srbiji u Varvarinu. Uzima moje telefone mobilni, fiksni kucni , sa posla, iz vikendice i moli me da joj se javim kad stupim sa majkom u kontakt. Nije proslo dva sata tetka me opet zove i govori mi da ima informaciju da mi je majka trenutno u Srbiji i da je trenutno u kolima sa drugom mojom tetkom. Daje mi telefon od te tetke da pozovem i da trazim majku na telefon. Zapisujem broj od te tetke i prekidam vezu. Drzim slusalicu u rukama i ne znam sta da radim. Kako da je pozovem sta da joj kazem. Okrecem broj , gutam knedle ali znam da nazad nema, jer sam to ceo svoj zivot cekala. Zvoni, javlja se za mene nepoznata zena I ja po prvi put ne predstavljajuci se trazim da mi da Marinu na telefon. Posle par trenutaka prvi put u zivotu cujem njen glas , glas za mene stranca , a opet sa druge strane je to glas moje majke. Persiram joj I pitam je da li smetam I da li je prekidam u necemu. Kaze da je slobodna. Pitam je da li joj znaci ime Stojiljkovic Marijana nesto u zivotu. U prvi mah odgovara NE. Ja ponavljam pitanje ne znaci Vam nista ime Stojiljkovic Marijana? Par trenutaka tisine I sledi odgovor DA ZNAM O CEMU PRICATE A KO STE VI? Kazem slucajno sam ja Marijana Vasa cerka. Zamolila me je da upisem njen broj mobilnog I da joj pustim svoju identifikaciju a ona ce me pozvati sutra jer je trenutno u gostima I ne moze da razgovara. Pozvala sam je na njen broj javila se I ponovila da me zove sutra. Zamolila sam je samo da me opet ne zaboravi, a ona mi je rekla da se ne sekiram da se to sigurno nece desiti. Da li ce me stvarno pozvati sutra ili je to jos jedna laz da bi me opet otkacila. Telefon ne prestaje da zvoni. Svi živi zovu i raspituju se šta se dešava, kako sam. Bebac u mom stomaku i on oseća da se nešto dešava pa se uznemirio. Stomak boli , i samo molim Boga da se bebac primiri i da ne krene prevremeni porodjaj. Zove me moja mama usvojiteljka. Htela sam da ti kažem da sam ja tvoja majka i da sam te ja odgajila i odhranila. Ja ti zbog nje nikada neću okrenuti leđa i naš odnos se nikada neće promeniti zbog nje. Ostajem zatečena, zbunjena i tužna. Ne znam šta da kažem, šta da uradim. Znam da je ljuta na mene jer je na taj način saznala da sam ponovo pokrenula akciju traženja biološke majke. Ranije sam joj uvek pričala šta radim po tom pitanju, šta sam saznala i sve ostalo, ali zadnjih godinu dana nisam joj ništa pričala jer se ništa nije ni dešavalo pa je ona mislila da sam ja digla ruke od potrage. Tog dana sam trebala da idem kod nje i nameravala sam da joj kažem šta sam uradila , da sam postavila svoju objavu na fb , da su se aktivirali mnogi ljudi i novinari da mi pomognu. Nažalost preduhitrile su me novine sa svojom objavom tako da iz tog razloga to nije čula od mene već od drugih. S jedne strane sam srećna što sam konačno saznala ko mi je biološka majka , a sa druge strane tužna jer je osoba koja mi je uvek bila najveća podrska u životu ljuta na mene. Odlučila sam da je pustim da malo sredi svoje misli i utiske jer sigurno ni njoj nije lako i sigurno ima neki strah iako me poznaje u dušu i zna moj stav prema njoj. Sta god da se desi u životu ona je ta koja je bila uz mene i kada sam bila tužna i kada sam bila bolesna, i kada sam se radovala, ona je uvek bila uz mene , jednostavno moja najveća podrška i moja jedina sreća u životu. U medjuvremenu sam poslala na fb zahtev svojoj polusestri po majci. Otkrila joj ko sam ja i šta tražim. Prihvatila me je i samo me je jedno zamolila da ne povredim njenu majku. To sam i obećala. Dan se polako završava. Suprug i ja se pakujemo u kola, cerku stavljam u auto sediste i spremamo se da krenemo iz vikendice kući jer je gotov vikend. Pogledam na displeju piše Marina mama. Na svu sreću da sam ga imala slikanog u telefonu. E tu počinje naš razgovor o svemu. Ispričala mi je detalje svega što se dešavalo pre 37 godina, ispričala mi je da imam dva brata i setru po njoj, ispričala mi je gde ona živi sa kim i kako živi. Bilo je tu mnogo suza sa njene strane. Dok sam slušala sve to bilo mi je mnogo teško što plače jer ipak je ona moja majka. Rekla sam joj da sam joj ja odavno oprostila jer da je drugačije ja je ne bih ni tražila. Pričale smo o svemu i svačemu. Ispričala mi je ceo svoj život i ja njoj moj. Razgovor je trajao do sitnih jutarnjih sati tačnije do 5h. Nakon razgovora sam otisla u krevet i pokušala da po prvi put spavam sa saznanjem ko sam JA. Nekako sam zaspala jer je adrenalin radio u meni. Ubrzo mi je zazvonio alarm za ustajanje i spremanje Katarine za vrtić i mog odlaska na posao. Pogledala sam u telefon, a tamo od nje poruka za dobro jutro i poljubac. Razvukla sam kez od uveta do uveta jer sam videla da ona ipak misli na mene. Usledio je i poziv. Opet smo malo popričale i dogovarale se kad ćemo se videti. Rekla mi je da mora da pozavršava još neke obaveze koje ima i zbog kojih je došla u Srbiju i da će mi se javiti da mi kaže da li dolazi taj dan ili sledeći. Rekla sam joj ako ne može ona da dođe taj dan da ću ja sesti u kola i doći kod nje jer ne mogu više da čekam. Tada mi je objasnila u čemu je problem. Čekala je da joj legnu neke pare da bi imala za put i jos neke sitnice, da joj je glupo da dolazi praznih ruku. Ali je obećala da će se snaći i da me zove malo kasnije da se dogovorimo detaljno. Posle nekog vremena me je zvala i rekla da kreće za Beograd. Uhhhhhh srce još brže počinje da lupa. Za nekih sat ipo ćemo se videti face to face. Šta da radim, sad nema nazad. Kako da se postavim prema njoj. Da li da joj pružim samo ruku, da li da je zagrlim, da li ću plakati , milion pitanja prolaze brzinom svetlosti kroz moju glavu. Sedim u kancelariji i non stop gledam u sat. Vreme kao da je stalo. Opet me zove i kaze da je tu kod mene samo ne može da nadje parking. Izlazi iz kola i ide mi u susret. Aaaaaaa ,vrišti mi se ali sabiram se u glavi na brzaka. Grli me i plače, a ja baksuz toliko željeni trenutak a suza nigde , samo sam joj uzvratila zagrljajem i prokomentarisala da ne treba da plače jer ovo je srećan trenutak u kom nema mesta suzama. Parkira auto i odlazimo kod mene u kancelariju. Upoznajem je sa mojom zaovom Majom i njenim deckom. Sedamo i ja ne znam šta da kažem a pitala bih je hiljadu pitanja. Na svu sreću zaova opušta malo atmosferu i započinje neke neobavezne priče. U međuvremenu stiže i moj muž. Sa osmehom se upoznaje sa mojom novom —starom mamom. Ona ga odmah oslovljava sa zete. Dogovaramo se da se popnemo gore kod nas u stan da popijemo kafu, pa da onda odemo po Katarinu u vrtić i da svi zajedno odemo kod nas u vikendicu taman da se upozna sa mojom svekrvom i svekrom, i da uzivamo malo u prirodi i da se natenane ispričamo i krenemo sa upoznavanjem. To je bio ponedeljak. Provodimo ceo dan tu u vikendici i ostajemo tu i da spavamo. Sutradan smo isto ceo dan proveli kod nas i uvece se vratili za Beograd, a ona je morala nazad u Ćupriju. Seda u svoja kola i odlazi, a meni po prvi put su oči zasuzile dok sam gledala kako odlazi. Razmišljam da li odlazi zauvek i da li su ova dva dana provedena sa njom bila jedina dva dana koje ćemo provesti. Šta je u njenoj glavi. Da li je htela samo da zadovolji moju dušu, dozvoli mi da je upoznam i onda nestane zauvek. Posle nekih sat vremena pozvala me je telefonom i opet smo do duboko u noć razgovaale. Dogovorile smo se da se sutradan opet viimo. Bila sam presrećna jer ipak nisam bila u pravu da je ono bio nas prvi i poslednji susret. Legla sam da spavam sa mislima o njoj. Ujutru kad sam ustala opet me je čekala njena poruka za dobro jutro. Otisla sam na posao , radila ali misli i dalje su lutale u skroz drugom pravcu. Koncentracija za posao je bila na nivou veverice, a posla kao za inat preko glave. Uveče oko 20h smo se spakovali u kola i otišli kod nje u Ćupriju. Kad smo stigli dočekala me je sa rečima DOBRODOŠLA ĆERKO U SVOJU KUĆU. Zamislila sam želju kada sam prelazila prag, a želja je bila da sve bude kako treba i da svi budemo konačno jedna velika porodica. Sedeli smo pričali, popili kafu, večerali i opet pričali do ranih jutarnjih sati. Onda smo malo legli i odspavali da bi već oko 9h ustali spremili se i otišli za Varvarin kod čuvene tetke koja me je prva kontaktirala. Da ne zaboravim da napišem da sam predhodnog dana kontaktirala oba brata od oca preko fb i čula se sa njima. Obojica su me prihvatili i bili su presrećni što postojim. Čak i njihova majka je bila oduševljena saznanjem da postojim stvarno, jer joj je moj otac jednom prilikom kroz šalu dok su gledali emisiju sve za ljubav rekao da se ne iznenadi ako im se na vratima jednog dana pojavi njegova ćerka. Ona je na tu njegovu rečenicu rekla da ne bi imala ništa protiv i da bi bilo baš lepo jer je on oduvek želeo da ima žensko dete. Samo se nasmejao i rekao da se šali i da je ispipava kako bi reagovala. I sa bratom po ocu koji još uvek živi u Varvarinu sam se dogovorila da mu se javim kad dođem tu kod tetke da se obavezno vidimo. Stigli smo u Varvarin oko 12:30h. Došli smo kod tetke , upoznala sam oba brata od tetke i naravno teču. Sedeli smo popili kafu , pričali , ručali i još malo pričali. Pozvala sam Mladena brata po ocu rekla mu da sam tu kod tetke. Rekao je da stiže za par minuta inače on i moj brat od tetke su dobri drugari. Stigao je tu za 5 minuta. Zagrlila sam ga i odmah je kroz moje telo prostrujalo nešto što nikad do sad nisam osetila, neka toplina i neka radost jer sam po prvi put dodirnula nešto što je moje, mog rođenog brata. Gledala sam ga sa nevericom da li je to san ili java , da li ispred mene stoji prelep momak koji je moja krv, moj brat. Mogla bih vrištati da me cela zemaljska kugla čuje OVO JE MOJ BRAAAAAAT. Posedeli smo tu još par minuta , a onda smo otišli do njega kući da se upoznam i sa njegovom mamom Dankom. Danka me je dočekala širom raširenih ruku i rekla mi da je presrećna što njeni sinovi imaju sestru i da se od tog momenta mogu smatrati članom njihove porodice. Mladen je skuvao kafu i onda smo seli svo troje i pričali o svemu šta se izdešavalo i kako se izdešavalo. Onda mi je Danka pričala kakav mi je bio otac i kako se razboleo i ceo tok njegovog lečenja i nažalost njegov gubitak života. Plakala sam kao kiša kada sam čula koliko se namučio i napatio i šta mu se sve dešavalo. Na neki način sam se osetila krivom što nisam znala i što nisam mogla na neki način da mu pomognem. Zagrlila sam Mladena i Danku i zahvalila im se što ipak oni postoje i što su mi ostavili takvu divnu braću. Obrisali smo svo troje suze i dogovorili se da odemo na groblje da mu zapalimo sveću. Vratili smo se do tetke i onda svi zajedno Mladen, Danka, moja mama, moj suprug , tetka i ja otišli na tatin grob. Obišli smo grob, zapalili sveće ostavili cveće i pozdravili se sa njim. U povratku sa groblja smo se opet svi zajedno vratili kod tetke i tu popili još jednu kafu i još malo popričali. Negde oko 21h smo seli nas troje u kola i vratili se za Ćupriju. Tu smo prespavali i odatle ujutru smo muž i ja se vratili za Beograd na posao. Ceo dan sam razmišljala o svemu što mi se izdešavalo u poslednjih par dana i koliko sam zapravo srećna i bogata osoba. Ja sam se za sve to pripremala da će biti najgori mogući scenario da me neće prihvatiti da sad ima drugu porodicu zbog koje neće moći da bude u kontaktu samnom, ma sve najgore je bilo tada u mojoj glavi a ono naprotiv ispalo je predivno. Uveče u petak mi je javila da joj je avio kompanija pomerila let umesto oko 16h pomeren let za 11:30. Ujutru će poraniti, doćiće sa prijateljicom kod mene da se vidimo još na kratko, popijemo kafu i onda ide na aerodrom i vraća se kući u Pariz. Zamolila me je samo da se ne izletim pred njenom prijateljicom ko sam ja nego će joj ona reći da svraćaju do njene rođake u Beograd. Malo me je to rastužilo ali sam razumela da nije mogla sad baš i njoj da objašnjava i da prepričava celu svoju životnu priču. Ujutru oko 9h su stigle opet uz moju pomoć služila sam kao navigacija. Sačekala sam ih na parkingu i ostala opet u šoku. Rekla je svojoj prijateljici za mene. Kaže nisam mogla da izdržim i rekla sam joj. Na mom licu se ravukao osmeh. Da nisam imala uši sigurno bi osmeh bio oko cele glave. Odahnula sam jer nisam morala da pazim šta pričamm i da vodim računa kako se ponašam. Popile smo kafu , ja sam u mđuvremenu ispekla neke kroasane da nešto brzinski pojedu i došlo je vreme za polazak na aerodrom. Mi smo trebali da odemo do vikendice po Katarinu jer smo je ostavili kod babe i dede na par dana dok se sve ovo ne sredi. Dvoumila sam se da li da krenem sa njom kolima do aerodroma ili da se tu na parkingu pozdravimo. Ipak sam prelomila i odlučila da želim još tih 15 minuta da provedem u njenoj blizini i da joj na neki način pružim podršku da skupi hrabrosti da kad dođe kući kaže mužu i sinovima za mene. S obzirom da smo na aerodrom stigle u poslednjem minutu nismo imale vremena za neko duže pozdravljanje. Tako je bilo i bolje jer nismo imale ni ona ni ja vremena da se raspekmezavimo. Posle par minuta me je pozvala i rekla da se smestila u avion i da za koj minut poleću i da je samo htela da mi kaže da me voli i da joj već nedostajem. Tu nisam više izdržala. Suze su same krenule. Ona odlazi vraća se svom mužu, svojoj drugoj porodici a ja opet ostajem na neki način sama bez njih. Koliko joj smem verovati da me neće zaboraviti, da me neće slagati da će se opet vratiti za mesec dana. Plašila me je ona dobro poznata rečenica daleko od očiju daleko od srca. Posle dva sata pustila mi je poruku da je stigla , da je let prošao ok, ali da ima novosti za mene. Oba sina su baš tog dana pročitali u novinama i videli njenu sliku i sve saznali. Srednji njen sin joj je rekao da je uz nju da je podrzava , da se ne ljuti samo mu je krivo što je saznao na takav način. Drugi starij brat me je pozvao telefonom malo smo popričali, rekao je da mu je drago i dogovorili smo se da kad dođem kući da se vidimo preko skyp-a. U meni vlada neki nemir i strah šta će sad biti. Ona mi govori da se smirim da se ne sekiram nista da ce sve biti kako treba i kako mi je rekla dok je bila u Beogradu. Nakon dva, tri sata mi stiže poruka i od srednjeg brata i od nje da je ispalo na kraju sve kako treba da je njen muž prihvatio situaciju na najbolji moguć način. Malo se u početku ljutio što je tolike godine od njega to krila, ali kad mu je objasnila da je izgubila svaku nadu da će me jednog dana naći smatrala je da nije potrebno to ni da mu priča. Sa oba brata sam se čula i videla preko skyp-a i preko vibera obojica su srećni što su dobili još jednu sestru. Pričali smo satima i satima i svi smo u pozitivnom šoku od sreće što smo se pronašli posle trideset i kusur godina. Od tog dana non stop stižu porukice prepune pozitivne energije i prepune ljubavi. Svaki slobodan trenutak se družimo virtuelno i pravimo planove kad ćemo se videti. Srednji brat Mikica prednjači u odnosu na sterijeg brata u svakom pogledu. On me svako jutro budi za posao, pričamo preko vibera dok on ne stigne kući iz treće smene a ja na posao. Popodne čim se probudi opet šalje poruke , zove pričamo , gledamo se preko skyp-a. Ispraća me u krevet sa najlepšim rečima prepunim ljubavi, isto tako me i budi. Brojimo dane do njegovog dolaska u Srbiju u Julu mesecu. Proći će i tih dva ipo meseca a onda ćemo moći da uživamo u našim emocijama i da se konačno družimo kao pravi brat i sestra. Stariji brat Dušan je juče doputovao u Srbiju i videli smo se na kratko na sat vremena jer je žurio u Ćupriju kod žene i sina koje nije video par meseci, ali je obećao da će se organizovati pa zajedno sa njima doći kod nas u Beograd da se natenane ispričamo. Sa mamom se svakodnevno isto čujem i dopisujem i njena ljubav je definitivno tu prisutna. U meni još uvek postoji mala doza nekog straha i ne poverenja , ali verujem da će njenim sledećim dolaskom i našim sledećim susretom i to nestati i da ću moći konačno da se opustim i da uživam u mojoj novoj — staroj mami. Mama dolazi poćetkom maja u Srbiju i ja je nestrpljivo čekam. Čini mi se dan dug kao godina ali uspevam nekako da savladam svaki dan i da se izborim sama sa sobom jer to je samo još par dana. Sestra takođe dolazi sredinom maja za Srbiju pa ću se i sa njom tad upoznati a do tad razmenimo skoro svakodnevno po par poruka. Brat po ocu koji živi u Švedskoj dolazi krajem leta tako da ću i njega videti , a do tad isto razmenjujemo poruke i slike dece jer i on ima jednu malu slatku princezu koja sad u maju puni godinu dana. Kad ih sve upoznam face to face onda ću moći konačno da kažem da mi je srce na mestu i da imam jednu veliku predivnu porodicu. Da ne zaboravim da napišem da sam mami usvojiteljki dala fore da razmisli i da sredi svoje emocije i utiske par dana a onda sam je pozvala i sa njom lepo poričala o svemu. Bogu hvala razumele smo se kao i uvek što se razumemo i rekla mi je da nije ljuta na mene i da imam sa njene strane maksimalnu podršku u svemu ovome i da je srećna zbog mene jer jednog dana kad nje ne bude bilo ona će znati da nisam sama i da imam nekog svog. Obe mame su izrazile želju da se u maju vide i upoznaju i da se jedna drugoj zahvale. Mama usvojiteljka da se zahvali Marini što me je rodila, a mama biološka da se zahvali Ljilji što me je tako lepo odgajila i vaspitala. Eto toliko od mene za ovo pisanje. Možda sam neki detalj preskočila ali ne namerno već sasvim slučajno jer detalja je mnogo a ja sam samo jedna. Možda nisam na najbolji moguć način uspela da svoje emocije pretočim na ovaj papir, ali poenta svega ovoga je da je ljudski praštati jer postoji neko gore koji je zadužen za te stvari i on će nam svima jednog dana prema zaslugama i suditi. Dodaću još jednu rečenicu za kraj, a ona glasi : Ovaj život je suviše kratak i samo je jedan i zato ga treba živeti svaki dan kao da je poslednji. Ne treba gubiti vreme na glupave osude i svađe , već treba udahnuti punim plućima baš kao i onog dana kada smo se rodili i živeti sa puno ljubavi prema svojima bližnjima. Svako od nas pravi greške jer se niko bezgrešan nije rodio niti će se roditi. U svakom od nas ima puno ljubavi i zato je trebamo deliti jer ona se ne može istrošiti jer je ima bezgranično samo je treba usmeriti na pravu stranu. Bile smo uz tebe i kada si delila objave na FB i neizmerno mi je drago da si uspela u svojim nastojanjima, posebno u ovom za tebe veoma važnom periodu života. Imaš sreću da su te tvoja biološka majka i biološki srodnici sada prihvatili i pokušavaju da ti nadoknade sve ono što je propušteno tokom tvog života. Kao usvojenoj mami, drago mi je što si pisala i o tvojoj usvojenoj mami i što te i ona razume i podržava. Srce mi je drhtalo dok si opisivala odnose sa njom i strepela sam da li ćete normalizovati odnose. Drago mi je da će biti prilike da se i ona upozna sa tvojom biološkom majkom i da će jedna drugoj da izraze zahvalnost za sve što je svaka od njih učinila za tebe. Svaka ti čast na hrabrosti i sve najbolje! Znam koliko ti je put bio dug i do biološke majke i srodnika i do radjanja tvoje ćerke i sva postporodjajna depresija upravo zbog tvoje situacije… I divno je da nakon tog toliko dugog puta baš ti imaš ovako jedan lep reunion. Jedino mi je žao što nisi uspela da upoznaš svog biološkog tatu. To je ono od čega ja strepim i zbog čega podržavam rani reunion i za Viktora i inače. No ti ne možeš ni sebi da prebacuješ jer ti zapravo već godinama tražiš biološke roditelje. Predivno mi je u tvojoj priči što su svi ispali ljudi, ja sam mislila da je to najčešće tako, zašto bi bilo ko koga ugrožavao… Medjutim i na zapadu a da ne pričam kod nas dešavaju se često ne toliko srećni reunioni i nerazumevanje za usvojene i od strane bioloških roditelja i od strane usvojenih roditelja. Veliku stvar si učinila i za njih. Naravno kao i Snedra i Nina jako me je dotakla priča, čitala sam je nekoliko puta danas. I kao usvojenoj mami malo mi je više preskakalo srce na reakcije tvoje usvojene mame. I totalno sam se radovala kad sam videla da ste prevazišle te situacije i da se planira susret dve mame… I ja sam proživljavala naš budući reunion i susret uz tebe… Rekoh ti i privatno, pisaćemo i Viktor i ja o tome jednog dana pa će biti prilike da i ti nas čitaš. Kažu da se u reunion mora krenuti sa niskim, nikakvim očekivanjima a ja nekako opet verujem da će i Viktorov biti možda ne toliko lep kao tvoj ali takodje uspešan… No ima vremena, videćemo…. Poslednji odeljak ti je posebno divan, što i Nina reče, ti baš lepo pišeš, previše si samokritična. Ja iz ovog ugla nisam sigurna da bih zelela da nastavim kontakt sa bm. Mozda kada bi cula njenu pricu ali za sada samo zelim da cujem istinu.. Sada,jer sam opet trudna,javlja mi se zelja,razmisljam o tome,bas kao sto je Maja rekla u emisiji,razne emocije se razvijaju.. Recimo,ako je radjala posle mene,da li je razmisljala o meni? Trazim sestru po majci koja je usvojena po rodjenju. Rodjena je u vrbaskoj bolnici 25. Ime joj je bilo danijela prezime je bilo zeremski,vetovatno je promenjeno. Nju ne poznajem lično ali znam da i njen sadašnji muž, deca znaju za njega i da se takodje nadaju da će se javiti. Za taj slučaj ja znam odavno, mnogo pre nego što sam i ušla u priču o usvajanju. Porodica moje kume je razmišljala da usvoji svog biosrodnika. Ali pošto je tada kuma bila na pragu tinejdžerstva a ostala deca još manja, imalo ih troje ukupno a to bi bilo četvrto dete u kući a nisu imali dovoljno baš ni za troje, roditelji od kume su odustali od usvajanja. Ne smem ni da počnem da pričam o težim aspektima usvajanja jer ona se neizmerno rastuži, a već je sada stara, to je prošlost, šta vredi da je potresam. Da je znala šta sve nosi usvajanje mislim da bi ona usvojila tog dečaka. No tada je znala samo onu klasičnu verziju, šta ima veze ko odgaja dete, eto ona ima troje i nema uslove ni za njih a kamoli za četvrto. Neki tamo ljudi nemaju nijedno, oni će usvojiti mališana, pružiće mu svu pažnju i ljubav. Kad vidi našeg sina tako uklopljenog u našu porodicu i toliko ljubavi ona smatra da je donela pravu odluku. Ali ja počnem da joj pričam i o onome što ne vidi pa se kažem zaustavim jer šta sada vredi. Ali ipak joj kažem dovoljno da veruju da su njihove želje za reunionom ispravne, koliko god da je njihov biološki srodnik srećan u usvojenoj porodici, jedan deo njega razmišlja takodje i o njima i ima mesta za sve, kao što se pokazalo i kod Maje. Dodatno je u njihovom slučaju bilo što je detetu bila potrebna neka operacija, ne toliko nešto opasno ali opet tražio je posebnu pažnju koju ona sa već troje dece ne bi mogla da pruži. Jedino što su socijalni radnici pristali da im kažu je da čim je usvojen došlo je do te operacije i da je zdravstveno stanje normalno. Kod njega je bila slična situacija kao kod Maje, Dace, majka maloletnica, nije imala podršku svojih roditelja da zadrži dete. Ima i brata, koji je isto bio dete kad je sestrić otišao na usvajanje, s njim se kumina majka baš druži i on bi voleo da se sestrić javi… On ima sada nešto preko trideset godina. Svakako pokušajte po nekim grupama gde se ljudi traže sa svim ličnim podacima što znam da Anima neće. Mi smo ovde više za neko psihološko pisanje mada nam je Marija pisala pa odobrismo njenu objavu i sa ličnim podacima… No mislim da su grupe ipak bolje rešenje. A ovde možete da napišete ličnu priču, nama i nedostaju priče iz ugla bioloških porodica. Imamo samo Animinu priču, mada i to samo je mnogo. Ono što mogu da kažem je da je Animina priča stalno čitana iako je pisana pre dosta vremena. Ja svaki put pomislim, e da je jednom pročita i onaj kome je najviše namenjena, tj Animin sin i da je potraži… biće valjda i to jednom… U svakom slučaju možete da nam pošaljete priče iz vašeg ličnog ugla i zbog nas i zbog vas i zbog vaših porodica koje će ih možda negde gde su pročitati… Svaka priča pokreće nešto.